Koju hranu dajete ljubimcima i gde je najčešće kupujete

Pitanje koju hranu dajete ljubimcima i gde je najčešće kupujete jedno je od najčešćih među vlasnicima pasa, mačaka, ptica i drugih životinja. Iskustva su veoma različita: neki ljubimci jedu isključivo granule, drugi kombinuju suvu i mokru hranu, treći se hrane domaćom kuvanom hranom, a ima i onih koji se odlučuju za sveže meso i sirovu ishranu. Bez obzira na to da li imate psa, mačku, papagaja ili kornjaču, najvažnije je da obrok bude prilagođen vrsti, uzrastu, zdravstvenom stanju i stvarnim potrebama životinje.

U ovom tekstu ne reklamiramo nijedan proizvod niti prodavnicu, već prenosimo korisne smernice na osnovu uobičajenih iskustava i veterinarskih preporuka. Cilj je da vam pomognemo da razumete šta ljubimcu zaista prija, kako da prepoznate kvalitetnu hranu, gde je najčešće kupujete i kako da izbegnete greške koje mogu uticati na zdravlje vašeg mezimca.

Zašto je pravilna ishrana ljubimaca važnija nego što se čini

Ishrana direktno utiče na kvalitet dlake, energiju, varenje, imunitet, zdravlje zuba, bubrega, jetre i srca. Kada ljubimac jede kvalitetno i redovno, to se vidi po sjajnoj dlaci, čvrstoj stolici, dobrom raspoloženju i stabilnoj težini. Kada hrana nije odgovarajuća, javljaju se problemi poput učestalog linjanja, peruti, svraba, proliva, zatvora, povraćanja, gojaznosti ili gubitka apetita.

Vlasnici često greše jer hranu biraju po navici, ceni ili reklami, umesto da obrate pažnju na sastav, vrstu životinje i zdravstveno stanje. Takođe, mnogi zaboravljaju da psi i mačke nisu mali ljudi: njihov metabolizam, potrebe za proteinima, mastima, vitaminima i mineralima značajno se razlikuju od ljudskih.

Osnovne vrste hrane za ljubimce

Danas na tržištu postoji nekoliko osnovnih tipova hrane, a svaki ima prednosti i mane. Najčešće se koriste:

• Suva hrana (granule) - praktična je, dugo se čuva i često je potpuna obrok hrana. Kvalitet veoma varira: od osnovnih do super-premium linija sa visokim udelom mesa i bez veštačkih dodataka.
• Mokra hrana - konzerve, kesice sa sosom, paštete i komadići u želeu. Obično ima više vlage, što je korisno za mačke i starije pse, ali može biti skuplja i manje koncentrisana.
• Domaća kuvana hrana - piletina, junetina, pirinač, povrće, jaja, palenta. Ako se priprema pravilno, može biti veoma zdrava, ali zahteva znanje i vreme jer lako može doći do nedostatka važnih nutrijenata.
• Sirova hrana - sveže meso, kosti i iznutrice. Pobornici ove ishrane ističu prirodan pristup, ali ona nosi rizike od bakterija, parazita i neizbalansiranosti ako se ne sprovodi stručno.

Bez obzira na izbor, ključno je da obroci budu prilagođeni vrsti i uzrastu i da se nove namirnice uvode postepeno kako bi se izbegli probavni problemi.

Ishrana pasa: od granula do kostiju i povremenih poslastica

Psi su po prirodi svaštojedi, ali to ne znači da treba da jedu sve što padne sa stola. Njihov digestivni sistem podnosi raznovrsnu hranu, ali postoje jasne granice. U praksi se pokazalo da mnogi psi najbolje napreduju na kombinaciji kvalitetnih granula i kuvanog mesa sa povrćem.

Kada je reč o granulama, vlasnici često pitaju da li je skuplja hrana zaista bolja. Odgovor nije jednostavan. Super-premium linije obično imaju veći udeo mesa, manje žitarica i veštačkih pojačivača ukusa. Međutim, svaki pas je individua. Neki psi odlično reaguju na srednji kvalitet, dok drugi imaju osetljiv stomak i potrebna im je posebna veterinarska linija. Važno je pratiti stolicu, dlaku, energiju i apetit.

Omiljeni obrok kod pasa često uključuje piletinu, junetinu, jagnjetinu ili ribu. Mnogi psi obožavaju tunjevinu, papaline, srce, jetru, belo meso, pirinač, šargarepu, pa čak i jabuku ili krušku kao poslasticu. Povremeno se može dati kuvano jaje, malo jogurta ili mladog sira. Bitno je da meso bude kuvano ili sveže, ali ne prženo i ne jako začinjeno. So, biber, vegeta, luk i drugi začini nisu potrebni psu i mogu biti štetni.

Kosti su česta tema. Sirove mesnate kosti mogu pomoći u čišćenju zuba i jačanju vilice, ali kuvane kosti, naročito pileće i riblje, mogu puknuti i izazvati ozbiljne povrede digestivnog trakta. Zato je najbolje davati sveže juneće kosti odgovarajuće veličine i uvek pod nadzorom, ili jednostavno posegnuti za gotovim protein skim grickalicama iz prodavnica za ljubimce.

Kada pas traži hranu sa stola, vlasnici često popuste jer ljubimac deluje gladno ili tužno. Ipak, ostaci ljudske hrane ne bi trebalo da čine više od deset odsto ukupnog dnevnog unosa. Previše masne, slane ili začinjene hrane opterećuje pankreas, jetru i bubrege. Ako želite da psu date nešto posebno, bolje je da to bude parče kuvanog belog mesa, malo pirinča ili sveža šargarepa nego pečeno meso, hleb sa paštetom ili slatkiši.

Ishrana mačaka: probirljive, ali osetljive na promene

Mačke su obavezni mesojedi i to je osnovna činjenica koju treba znati. Njima je potreban visok procenat životinjskih proteina, taurin, vitamin A i određene masne kiseline koje ne mogu dobiti iz biljne hrane. Ishrana samo suvim granulama može dugoročno dovesti do problema sa urinarnim traktom, bubrezima i crevima, posebno kod sterilisanih mačaka koje manje piju vodu.

Zato veterinari često preporučuju da se mački pored granula daje i mokra hrana u kesicama ili konzervi. Mokra hrana obezbeđuje dodatnu vlagu, što je važno za zdravlje mokraćnih puteva. Mnoge mačke obožavaju komadiće u želeu ili sosu, a posebno ukuse poput tunjevine, piletine, zecetine ili jagnjetine. Neke mačke su izrazito probirljive i prihvataju samo jedan ili dva ukusa, dok druge jedu gotovo sve.

Mačke se brzo zasite iste hrane, pa vlasnici često menjaju ukuse ili brendove. To je u redu, ali promenu treba uvoditi postepeno, tokom sedam do deset dana, mešajući staru i novu hranu. Nagla promena može izazvati povraćanje, proliv ili odbijanje hrane. Takođe, ako mačka ima osetljiv stomak, bolje je držati se jedne proverene linije i samo povremeno dodavati drugi ukus iste linije.

Mnoge mačke vole sirovu piletinu, curetinu ili džigericu. Sirovo meso može biti korisno za prevenciju zatvora i održavanje zdravih zuba, ali treba biti sveže i iz proverenog izvora. Svinjsko meso se ne preporučuje za mačke, kao ni mleko u većim količinama jer mnoge odrasle mačke ne podnose laktozu. Jogurt i mladi sir su bolji izbor, u malim količinama. Kuvano žumance jednom nedeljno može pozitivno uticati na dlaku, ali ne treba preterivati.

Za mačke koje žive u stanu i ne izlaze napolje, korisno je gajiti mačju travu. Ona pomaže u izbacivanju dlaka iz želuca i smanjuje rizik od stvaranja loptica dlake. Trava se može kupiti u pet prodavnicama ili posaditi iz semena. Neke mačke je jedu svakodnevno, druge je potpuno ignorišu, ali je dobro imati je dostupnu.

Ostali ljubimci: papagaji, kornjače i sitni mezimci

Kada govorimo o papagajima, ishrana je često podcenjena. Mnogi misle da je dovoljno dati im kupovnu mešavinu semena, ali ptice su veoma probirljive i mogu izabrati samo omiljene semenke, a ostale ostaviti. To dovodi do nutritivnog debalansa. Zato je važno ponuditi raznovrsno zrnevlje, sveže voće i povrće: šargarepu, jabuku, krušku, zelenu salatu, blitvu, brokoli. Papagajima prija i sipina kost kao izvor kalcijuma, a povremeno se može dati i malo soli ili pepela, ali u vrlo malim količinama i uz prethodnu proveru sa veterinarom.

Neka zrnevlja namenjena papagajima sadrže dodatke koji podstiču razvoj govora, ali to ne znači da ptica ne treba svakodnevnu interakciju i vežbu. Ishrana je samo deo uslova za zdravog i srećnog papagaja. Treba izbegavati avokado, čokoladu, kofein, luk i semenke voća sa cijanidom, jer su za ptice izuzetno toksični.

Kornjače, naročito vodene, hrane se specijalizovanim granulama ili štapićima koji se mogu naći u pet prodavnicama. Teško ih je prehraniti, ali im je potrebna i sveža hrana: komadići ribe, piletine, insekata, zelene salate i povremeno voća. Najbolje je držati se namenske hrane za kornjače i dodavati sveže namirnice u malim količinama, jer one sporije vare i sklone su gojaznosti.

Gde vlasnici najčešće kupuju hranu za ljubimce

Kada je reč o kupovini, iskustva se razlikuju. Mnogi vlasnici hranu nabavljaju u većim specijalizovanim prodavnicama za ljubimce, jer tamo često ima više izbora, povoljnije cene za veća pakovanja i akcije. Drugi više vole lokalni pet shop, zato što je blizu, prodavac poznaje ljubimca i može dati savet. Ima i onih koji hranu kupuju na pijaci ili u manjim radnjama kod komšija, gde su cene ponekad sasvim korektne, a može se kupiti i hrana na merenje.

Kupovina u velikim centrima često je duplo jeftinija nego u malim radnjama, posebno kada se uzimaju džakovi od deset ili petnaest kilograma. Međutim, treba obratiti pažnju na rok trajanja i uslove čuvanja. Hrana na merenje može biti dobra opcija, ali postoji rizik da stoji otvorena duže vreme i da izgubi hranljivu vrednost. Zato je važno da prodavnica ima dobar promet robe i da se hrana čuva u zatvorenim posudama.

Neki vlasnici hranu naručuju preko interneta, ali to nećemo preporučivati u ovom tekstu. Pre same kupovine korisno je pročitati deklaraciju, uporediti cene po kilogramu i ne zanositi se samo reklamom. Ako ljubimac jede super-premium hranu, često mu je potrebna manja količina dnevno, pa se viša cena po kilogramu na kraju mesečno delimično izjednači sa jeftinijom hranom koju treba davati u većim količinama.

Kako prepoznati kvalitetnu hranu na deklaraciji

Kada uzmete kesu granula ili konzervu, prvo što treba da pogledate jeste spisak sastojaka. Sastojci se navode od najzastupljenijeg ka najmanje zastupljenom. Ako je na prvom mestu žitarica kao što je kukuruz, pšenica ili soja, a meso se pojavljuje tek kasnije, to obično ukazuje na niži kvalitet. Kvalitetnija hrana na početku navodi dehidrirano meso, sveže meso ili riblje brašno, uz jasno navedenu vrstu, na primer „pileće meso“ ili „losos“.

Obratite pažnju i na procenat proteina, masti, vlakana i pepela. Za mačke je poželjan veći udeo proteina, najmanje 30 odsto, a za pse zavisno od uzrasta i aktivnosti. Veštačke boje, pojačivači ukusa i konzervansi ne bi trebalo da budu u kvalitetnoj hrani. Prirodni konzervansi poput tokoferola su prihvatljiviji.

Ako ljubimac ima osetljiv stomak, alergije ili hronično oboljenje, najbolje je zatražiti veterinarsku preporuku. Postoje posebne linije za sterilizovane mačke, za mačke sa urinarnim problemima, za pse sa alergijama na hranu, za mlade, starije i gojazne životinje. Samostalno menjanje hrane bez jasnog razloga može napraviti više štete nego koristi.

Namirnice koje nikako ne treba davati ljubimcima

Postoji dugačka lista namirnica koje su ljudima uobičajene, a psima, mačkama i pticama mogu biti veoma opasne. Neke izazivaju blaže probavne tegobe, dok druge mogu dovesti do trovanja, otkazivanja organa pa čak i smrti. Zato je važno da svi ukućani znaju šta ljubimac ne sme da pojede.

• Čokolada, kakao, kafa i čaj - sadrže teobromin i kofein koji su toksični za srce i nervni sistem.
• Crni i beli luk - sirov, kuvan ili u prahu, mogu oštetiti crvena krvna zrnca i izazvati anemiju.
• Grožđe i suvo grožđe - mogu izazvati akutno oštećenje bubrega.
• Alkohol - čak i mala količina može izazvati trovanje, komu i smrt.
• Kuvane kosti živine i ribe - lako se cepaju i mogu probiti creva.
• Sirova jaja - belance sadrži avidin koji ometa iskorišćavanje biotina, a postoji i rizik od salmonele.
• Sirova riba - može dovesti do nedostatka tiamina i ozbiljnih neuroloških problema.
• Velike količine džigerice - mogu izazvati hipervitaminozu vitamina A.
• Paradajz i krompir - sadrže oksalate koji u većim količinama mogu ometati varenje i urinarni sistem.
• Slana i začinjena hrana - previše soli opterećuje bubrege i podiže pritisak.
• Slatkiši i hrana bogata šećerom - dovode do gojaznosti, kvara zuba i dijabetesa.
• Kvasac za testo - može izazvati bolne gasove i ozbiljne probavne smetnje.
• Mleko i mlečni proizvodi kod netolerantnih životinja - mogu izazvati proliv i nadimanje.
• Hrana za bebe sa lukom u prahu - skriveni izvor toksičnog luka.
• Ostaci sa stola - nisu izbalansirani i ne bi trebalo da čine više od 10 odsto obroka.

Čak i kada je neka namirnica na prvi pogled bezazlena, ako niste sigurni, najbolje je da je ne dajete. Ljubav prema ljubimcu ne meri se količinom hrane koju mu date sa svog tanjira, već time koliko vodite računa o njegovom zdravlju.

Česte greške u ishrani i kako ih izbeći

Jedna od najvećih grešaka jeste prepuštanje ljubimcu da sam bira hranu. Mačke i psi veoma brzo nauče da se žale, gledaju tužno ili odbijaju granule jer znaju da će dobiti nešto ukusnije. Ako stalno popuštate, ljubimac će vremenom odbijati sve osim omiljenih poslastica, što vodi do neizbalansirane ishrane. To ne znači da treba biti strog do te mere da ljubimac gladuje, ali treba postaviti granice i hraniti ga u isto vreme, na istom mestu i sa jasnim pravilima.

Druga česta greška je naglo menjanje hrane. Kada prelazite sa jedne vrste granula na drugu, uvek to radite postepeno kroz nedelju dana. Prvog dana pomešajte malu količinu nove hrane sa starom, pa svakog dana povećavajte udeo nove. Time se crevna flora prilagođava i smanjuje se rizik od proliva, povraćanja i odbijanja hrane.

Nemojte zaboraviti ni vodu. Sveža voda mora biti stalno dostupna, posebno ako ljubimac jede suve granule. Mačke često ne piju dovoljno, pa je mokra hrana dobar način da se unese više tečnosti. Ako primetite da ljubimac pije previše ili premalo, to može biti znak zdravstvenog problema i treba se javiti veterinaru.

Kako da odredite omiljeni obrok svog ljubimca

Svaki ljubimac ima svoj karakter i ukus. Neki će pojesti sve što im se stavi ispred njuške, drugi će okretati glavu i čekati nešto bolje. Omiljeni obrok se obično otkrije posmatranjem: koje ukuse ljubimac najbrže pojede, pri čemu se ne oblizuje samo iz poštovanja nego stvarno uživa, i posle čega ima urednu stolicu i dobru energiju.

Kod pasa je to često jagnjetina, piletina, govedina ili riba, dok mačke vole tunjevinu, mešano povrće, paštetu ili komadiće u želeu. Neki psi se oduševe voćem poput jabuke, kruške, pa čak i smokve, dok drugi ne mogu da odole bureku, što naravno ne treba davati svakodnevno. Ako vaš ljubimac ima omiljeni obrok koji je ujedno i zdrav, možete mu ga dati kao posebnu poslasticu ili ga uključiti u redovnu ishranu u odgovarajućim količinama.

Kada uvodite novi ukus, uradite to u maloj količini. Ako se ljubimcu dopadne i nema probavnih smetnji, možete nastaviti. Ako ga odbija, ne insistirajte. Nije svaka hrana za svakog ljubimca i to je sasvim normalno. Važno je da u ponudi uvek postoji bar jedna proverena opcija koju ljubimac redovno jede.

Ishrana štenaca, odraslih i starijih životinja

Mlade životinje, posebno štenad i mačići, imaju veće potrebe za energijom, proteinima, kalcijumom i vitaminima nego odrasli. Zato im je potrebna hrana namenjena njihovom uzrastu. Količina zavisi od rase, težine i aktivnosti, ali se uvek držite uputstva proizvođača i preporuke veterinara. Štence je bolje hraniti u više manjih obroka dnevno kako bi se izbeglo prejedanje i torzija želuca, posebno kod krupnih rasa.

Odrasli ljubimci mogu imati jedan ili dva obroka dnevno, zavisno od navike. Važno je da porcija bude stabilna i da se ne povećava previše. Gojaznost je sve češći problem kod pasa i mačaka i dovodi do dijabetesa, problema sa zglobovima, srcem i jetrom. Ako ljubimac ima višak kilograma, treba uvesti posebnu dijetnu hranu ili smanjiti dnevnu količinu uz konsultaciju sa veterinarom.

Starijim životinjama često je potrebna lakše svarljiva hrana sa manje fosfora i natrijuma, a više omega-3 masnih kiselina i vitamina. Neke starije mačke imaju problema sa bubrezima i urinarnim traktom, pa im je potrebna specijalna veterinarska hrana. Stariji psi mogu imati problema sa zubima, pa im suve granule možda više ne odgovaraju i bolje je preći na mekšu hranu ili granule potopljene u vodu.

Zaključak: slušajte ljubimca i veterinara

Koju hranu dajete ljubimcima i gde je najčešće kupujete zavisi od mnogo faktora: vrste, uzrasta, zdravstvenog stanja, finansijskih mogućnosti i samog ukusa ljubimca. Nema univerzalnog odgovora. Neki ljubimci su zadovoljni jednostavnom ishranom, drugi zahtevaju posebne linije, a treći se najbolje osećaju na domaćoj kuvanoj hrani.

Najvažnije je da budete pažljivi i odgovorni. Pratite kako ljubimac reaguje na hranu, čitajte deklaracije, kupujte na proverenim mestima i ne dozvolite da vas tužne oči navedu na grešku. Kada niste sigurni, obratite se veterinaru. Zdrav ljubimac je zadovoljan ljubimac, a dobra ishrana je temelj dugog i srećnog zajedničkog života.

Zapamtite da nijedna poslastica ne može zameniti kvalitetan obrok, čistu vodu i redovne veterinarske preglede. Vaš ljubimac ne razume reklame, ali oseti šta mu prija. Na vama je da mu obezbedite ono što je zaista najbolje, bez obzira da li hranu kupujete u velikom centru, lokalnoj prodavnici ili je pripremate kod kuće.